Postoje ljudi čiji odlazak ne budi samo tugu, već vraća čitav jedan život pred naše oči.

Mladost, prve ljubavi, prijatelje, koncerte, pesme koje smo pevali i vremena koja zauvek nosimo u srcu.

Takav je za mene odlazak velikog Miše Kovača.

Kada danas pomislim na Mišu, vraćam se gotovo šezdeset godina unazad, u našu Peć, gde smo moja braća i ja, sa svojim vokalno-instrumentalnim sastavom „Plave zvezde – Braća Karić”, počeli da sviramo, pevamo i sanjamo svoje velike snove.

Bili smo mladi, puni života, sa gitarama u rukama i muzikom u srcu.

Svirali smo pesme „Šedousa”, „Bitlsa”, „Rolingstonsa”, učili od najvećih svetskih muzičkih grupa, a istovremeno uživali u stvaranju naše domaće zabavne muzike.

Putovali smo, nastupali na gitarijadama širom Jugoslavije, družili se sa muzičarima, pevali sa publikom i radovali se svakom novom susretu.

Nije bilo važno ko je iz kog grada, ko je koje vere ili nacionalnosti.

Bili smo mladi ljudi koje je spajala muzika.

Nismo brojali razlike među nama. Brojali smo pesme, prijatelje i lepe trenutke.

I upravo u takvom vremenu stasavali su veliki pevači i umetnici poput Miše Kovača, čiji su glasovi postali deo života miliona ljudi.

Mišo nije bio samo velika muzička zvezda. Bio je čovek čije su pesme ulazile u naše domove, na naša slavlja, u naše ljubavi i uspomene.

Njegove pesme slušale su se od Šibenika i Splita do Beograda, Sarajeva, Podgorice, Skoplja, Ljubljane i naše Peći.

I danas, kada prođete Srbijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom ili Slovenijom, čućete Mišin glas.

Neko će zastati. Neko će se osmehnuti. Neko će zapevati. A nekome će suza krenuti jer će ga pesma vratiti u najlepše godine života.

To je veličina istinskog umetnika. On ne živi samo u vremenu u kojem je stvarao. On živi u generacijama koje dolaze.

Moja braća i ja dobro znamo šta muzika znači čoveku. Znamo koliko jedna pesma može da obraduje, okupi i zbliži ljude.

Kroz naše „Plave zvezde” učili smo ne samo da sviramo i pevamo već i da poštujemo ljude, da delimo radost i da svet gledamo otvorenog srca.

To su bile vrednosti koje smo poneli iz mladosti i sačuvali tokom života.

Danas su države drugačije, granice su drugačije, vremena su drugačija.

Ali pesme su ostale iste.

Politika je umela da razdvaja ljude. Muzika ih je uvek iznova okupljala.

I zato je Mišo Kovač bio i ostao mnogo više od velikog hrvatskog pevača. Bio je jedna od legendi muzičkog života čitavog prostora nekadašnje Jugoslavije.

Želim da se danas, uz sećanje na Mišu, poklonim i svim velikim pevačima, kompozitorima i muzičarima koji su našim generacijama podarili toliko radosti, ljubavi i lepih uspomena.

Imali smo sreću da živimo u njihovom vremenu.

I da budemo deo tog vremena.

Dragi naš Mišo,

Hvala ti za sve pesme koje smo pevali, za ljubav koju si budio u ljudima i za uspomene koje si ostavio milionima nas.

Hvala ti što si svojim glasom spajao gradove, narode i generacije.

Tvojoj porodici, prijateljima i svima koji su te voleli upućujem najiskrenije saučešće.

Neka ti je večna slava i hvala.

Jer veliki pevači nikada zaista ne odlaze. Dok god živi njihova pesma, živi i deo naše mladosti.

A mi, nekadašnji momci sa gitarama iz Peći, pamtićemo te sa ljubavlju, kao što ćemo pamtiti sve one divne godine kada smo verovali da se pesmom može zagrliti čitav svet.

Bogoljub Karić

Reporter