Promena političke stranke nije retka pojava na političkoj sceni Srbije. Dok jedni tvrde da svaki političar ima pravo da promeni političko opredeljenje ukoliko se više ne slaže sa politikom organizacije kojoj pripada, drugi smatraju da je reč o izneveravanju poverenja građana koji su za određenu listu ili ideju dali svoj glas.

Polititički analitičar Luka Stajić mišljenja je da “preletači“ u političkoj areni ne daju dobar primer građanima, kao i da je to najvidljivije na lokalnom nivou koji je kako navodi veoma bitan “jer tu potiče svako zadovoljstvo ali i nezadovoljstvo građana”.

“Kada o govorimo o tom fenomenu smatram da je to u granicama normale ukoliko ostanete unutar istog političkog spektra, da li to bilo na levom ili desnom krilu, tada je prihvatljivo, kada vidite da se pojavila neka politička partija koja je bliska vašim uverenjima a koja može na neki drugi način, vama bliži i prihvatljiviji da da određena rešenja za neke probleme, onda je to uredu. Međutim neretko smo mogli da vidimo da postoje i oni koji žele da se bave politikom prelazeći iz ekstremno levih u ekstremno desne opcije što svakako dovodi građane u sumnju i razmišljanja da su ti ušli u političku arenu radi ličnh interesa i da se samo zbog toga bave politikom”, tvrdi Stajić.

Posebnu pažnju javnosti izazivaju slučajevi kada politički funkcioneri ili odbornici nakon izbora promene politički tabor, a da pritom zadrže funkcije ili mandate koje su osvojili kao predstavnici druge političke opcije. Takve situacije često otvaraju pitanje da li je reč o promeni političkih uverenja ili o ličnim interesima.

Violeta Marković, podpredsednica Gradskog odbora Narodne stranke u Čačku i odbornica u lokalnom parlamentu, nekada je bila članica Srpske napredne stranke i svoj prelazak iz pozicije u opoziciju smatra opravdanim jer je kako kaže, razlog bio pre svega ideološki.

„Kada je moj slučaj u pitanju ja sam imala osećaj da je stranka kojoj sam nekada pripadala napustila tvrdi nacionalni interes u jednom trenutku i zbog toga se više nisam nalazila u toj priči. Sada sam u drugoj političkoj organizaciji koja zastupa jači i tvrđi nacionalni interes, odnosno nacionalne ideje, nego što je bila prethodna, ali se ja u suštini nisam promenila jer i dalje čvrsto stojim kao nacionalista i to je po mom ličnom ubeđenju opravdano, ali i dalje tvrdim da svaku prinadležnost koju dobiješ od prethodne političke organizacije fer je i pošteno, pa i moralno vratiti, i svojim imenom i prezimenom nanovo je osvojiti. Apsolutno mislim da nije uredu zadržati mandat i koristiti ga kako bi ostvarili neke svoje lične interese. Mandat svakako dobiješ na osnovu političke organizacije kojoj pripadaš i zahvaljujući kojoj si stao na tu listu, zbog čega su te građani birali i mislim da ko god drugačije kaže tu nema nekog morala“, tvrdi Marković.

Nebojša Obrknežev, politički analitičar mišljenja je da prelazak iz jedne u drugu stranku ne mora uvek biti negativna pojava.

„Prelazak iz jedne partije u drugu može biti opravdan onda kada se pripadnik određene partije više ne vidi u toj istoj partiji, u koliko partija ili članovi te partije skrenu sa određenog puta, odnosno statuta stranke ili ako govorimo o planu i programu ili ideologiji na osnovu koje je partija osnovana. Što se tiče zadržavanja mandata ili funkcija nakon napuštanja određene stranke nije moralno opravdano kao ni etički, zato što ako govorimo o izbornom sistemu koji je trenutno zastupljen u našoj državi, govorimo o ljudima koji su izabrani sa jedne određene liste iza koje stoji stranka I za koju građani glasaju”, tvrdi Obrknežev.

I bez obzira na različite stavove, jedno je sigurno – poverenje birača teško se stiče, a veoma lako gubi.