Čačak-U gradu pored Zapadne Morave, gde se život često meri brzinom i materijalnim uspesima, jedna žena već pune dve decenije ispisuje drugačiju istoriju – istoriju dobrote, nesebičnosti i istinskog čovekoljublja. Miroslava Stevanović nije ime koje ćete videti na naslovnim stranama zbog političkih funkcija ili poslovnih poduhvata, ali njeno ime s poštovanjem i ljubavlju izgovaraju svi oni koji utočište i toplu reč traže u prostorijama čačanskog Crvenog krsta.
Njena priča u ovoj humanitarnoj organizaciji počela je tiho, pre više od dvadeset godina, prateći stope svog supruga koji je prvi zakoračio putem volonterizma. Ono što je tada počelo kao želja da se pomogne zajednici, ubrzo je preraslo u životnu misiju. Miroslava nije zaposlena u Crvenom krstu, ali njena posvećenost često prevazilazi profesionalne obaveze onih koji su na platnom spisku. Svakoga jutra, među prvima otvara vrata ustanove, donoseći sa sobom energiju koja pokreće celu ekipu. Za nju to nije „odrađivanje smene“, već unutrašnji poziv kojem se odaziva s neiscrpnom radošću.
Najveći deo njenog volonterskog staža utkan je u zidove narodne kuhinje. Tu, usred mirisa sveže pripremljenog pasulja, pilava ili makarona sa mesom, Miroslava vodi svoju svakodnevnu bitku protiv siromaštva i beznađa. Svaki obrok koji izađe iz ove kuhinje začinjen je posebnom vrstom pažnje. Ona insistira na tome da svaki korisnik, bez obzira na životne okolnosti u kojima se našao, dobije kvalitetan i dostojanstven obrok. „Kod nas nema obroka bez mesa“, ponosno ističe, svesna koliko je taj tanjir toplog jela važan onima kojima je to možda i jedini obrok u danu.
Ipak, ono što Miroslavu čini nezamenljivom nije samo veština u kuhinji, već način na koji pristupa ljudima. Njen osmeh je postao zaštitni znak organizacije, prva linija odbrane protiv tuge koja često prati korisnike socijalne pomoći. Za nju su oni prijatelji, sugrađani kojima duguje poštovanje i lepu reč. U svakom tanjiru koji pruži, ona ne daje samo hranu, već i parče nade da dobrota u svetu još uvek postoji. Kolege je opisuju kao ženu bez koje je dan nezamisliv, kao stub zajednice koji svojim primerom podseća da se najveće bogatstvo krije u davanju.
Sekretar Crvenog krsta u Čačku, Nataša Cvijović, s posebnim ponosom govori o Miri, kako je svi od milja zovu. Naglašava da su njena ljubav i toplina ugrađeni u svako jelo, čineći ga posebnim. Uoči velikih praznika poput Vaskrsa, lik i del Miroslave Stevanović postaju najsvetlija poruka svima nama – poruka da se ruka pruža kada je najpotrebnije i da je čovek zaista ispunjen samo onda kada usreći drugoga.
Dok s osmehom planira barem još deset godina volonterskog rada, Miroslava nas tiho podseća na reči Duška Radovića: „Budite dobri bez razloga“. U svetu koji često traži protivuslugu za svako dobro delo, ona stoji kao svetionik čiste, beskompromisne ljudskosti, čineći Čačak, ali i ceo ovaj svet, mestom u kojem vera u ljude i dalje živi.
Reporter
