Zamućenost vazduha, koja traje od vikenda, posledica je pustinjske prašine koja je na Balkan stigla uz pomoć visinskog vetra u sklopu prostornog ciklona. Već danas, objašnjava meteorolog Milenko Jovanović, usled promene vazdušne mase, kretanja vetra i padavina, ova epizoda povećane koncentracije PM 10 čestica se završava.
– Ali ona je bezopasna, jer je reč o zagađujućim materijama samo po količini donete prašine. Dakle, reč je o zagađenju vazduha, koje nije posledica rada neke fabrike ili kućnih ložišta, već je prirodnog porekla. Čestice saharske prašine su krupnije, tako da nema govora o tome da dospevaju u krvotok i ugrožavaju zdravlje ljudi. Takođe, među njima je zanemarljivo prisustvo PM 2,5 čestica, koje su sitnije i kao takve ne putuju istovremeno i na isti način. Kada govorimo o saharskoj prašini reč je o prašini koja je nastala sitnjenjem zemlje i gline mehaničkom erozijom. Nema reči o nekakvim zagađujućim materijama ili, kao što vidim razne teorije na društveni mrežama, da je reč o radioaktivnoj prašini. Ove epizode dešavaju se više puta godišnje i moje su prognoze da će pustinjska prašina stići ponovo kod nas za desetak dana. A trenutno je prisutna u većem delu Evrope: u Italiji, Španiji, Francuskoj, Belgiji, Balkanskom poluostrvu… – objašnjava za „Politiku” Milenko Jovanović, inače jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije.
Naš sagovornik dodaje da se pustinjska prašina često pogrešno naziva peskom, čije su čestice teže i samim tim nisu u mogućnosti daleko da doputuju.
Hiljade i hiljade tona prašine koje su stigle u Evropu nestaće tako što će ih kiša prizemljiti ili tako što će se njihova koncentracija smanjivati kako ih vetar bude nosio dalje.
Jovanović se osvrnuo se i na neuobičajen početak proleća – temperature koje priliče samom kraju maja i junu.
– Već danas temperatura će pasti za desetak stepeni, što možemo reći da je blizu uobičajenih temperatura za ovo doba. Ali kakvo nas leto čeka, rano je reći i teško zaključiti. Tople zime ne znače i topla leta, to nije dokazana povezanost. Sve prognoze koje se odnose na period duži od deset, petnaest dana su pod znakom pitanja. Prognoza je proizvod numeričkog simuliranja procesa u atmosferi na najmoćnijim računarskim sistemima, koji se obavljaju od dva do četiri puta dnevno. Često postoje vidljive razlike u ulaznim podacima i posle samo šest sati, iz čega sledi drugačija prognoza – kaže Jovanović i naglašava da „vreli početak proleća ne nagoveštava i pakleno leto”.
Reporter/Politika
