Na Veliki petak, dan tišine i poštovanja, širom domaćinstava jaja se pažljivo biraju, peru, kuvaju i farbaju – od tradicionalne crvene, pa sve do šarenih, kreativnih kombinacija koje pričaju priču svake porodice.
A da li ste se ikada zapitali – zašto baš jaja i zašto na Veliki petak?

Ova tradicija spada među najstarije hrišćanske običaje, a iza nje stoji nekoliko priča koje se prenose generacijama. Jedna od njih kaže da je Marija Magdalena, nakon Hristovog vaskrsenja, stigla u Rim da širi radosnu vest.

Kada je stigla pred cara Tiberija, kao znak poštovanja poklonila mu je korpu jaja. Car je tada rekao da bi verovao u vaskrsenje tek kada bi ta jaja promenila boju – i upravo tada, prema predanju, jaja su postala crvena.

Postoji i druga legenda, podjednako čudesna. Ljudi u Jerusalimu ismevali su se vernicima, govoreći da je vaskrsenje nemoguće, baš kao što je nemoguće da kokoška snese crveno jaje. Sledeće godine, baš na dan Uskrsa, kokoške su navodno snela upravo takva jaja – crvena.

Zato je crvena boja i danas najvažnija. Simboliše radost, pobedu života i snagu vere. Prvo obojeno jaje zove se “čuvarkuća” i ono ima posebno mesto u domu. Veruje se da štiti porodicu, donosi zdravlje i blagostanje, a ostaje tu sve do sledećeg Uskrsa. Jaje predstavlja novi život, obnovu, vaskrsenje. Upravo zato je postalo glavni simbol Uskrsa jer slavi pobedu života nad smrću.

Danas, kad krenete da farbate jaja, neka sve počne tišinom i molitvom. U nekim domovima se i danas u vodu, u kojoj će jaja biti kuvana, dodaje nekoliko kapi osvećene vodice, kao simbol blagoslova i duhovnog mira.

Informer/Reporter