Čačak – Muzej hrama Vaznesenja Gospodnjeg, koji je prijemno-izložbenog tipa danas je svečano otvoren na spratu Parohijskog doma. U njemu je stalna postavka pod nazivom „Riznica Sabornog hrama Vaznesenjeg Gospodnjeg u Čačku”. Autori izložbe su dr Vuk Dautović, naučni saradnik Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta i protojerej dr Slobodan Jakovljević.
„Veliko je zadovoljstvo da posle nekoliko godina zajedničkog rada ovaj naš posao prikažemo i predstavimo. Čačak je jedan od retkih gradova koji na ovako zaokružen način svoju prošlost može da prikaže, a bitno je da ona samo nije vezana za istoriju crkve, već sve ono što je kulturna istorija Čačka u proteklih 200 godina se prolama kroz ove predmete. Čačak je dobio jedno mesto, koje je mesto susretanja pod blagoslovom crkve, sa izložbenim predmetima. Ova mesta svuda u svetu postoji i ona su ona fina mesta susreta i diplomatije”, rekao je dr Vuk Dautović.
Čitav mobilijar koji se sastoji od nameštaja i izložbenih vitrina u potpunosti je finansirao grad Čačak. Hram Vaznesenja Gospodnjeg pobrinuo se za prateće uređenje prostora, konzervaciju predmeta i u skladu sa izdavaštvom Eparhije Žičke objavljivanja je stručno – naučna monografija „Riznica Sabornog hrama Vaznesenjeg Gospodnjeg u Čačku”.
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović istakao je da je ovo još jedan dokaz da zajedno Vlada, Ministarstvo kulture, grad Čačak sa svetom crkvom mogu da rade i prave ovako sjajne stvari. „Ono što je nama prva prestonica kulture donela već se kruniše, prvo Etnološkim muzejom, stalnom postavkom našeg muzeja Hrama Vaznesenja Gospodnjeg a nastavljamo dalje. Uskoro ćemo otvoriti Muzej košarke, uređivati kulturno-istorijske spomenike, raditi na pojačanju naše Gradske biblioteke, Narodnog Muzeja, Arhiva. Negovati novu ustanovu kulture za negovanje tradicija. Mnoge stvari koje smo uradili uz blagoslov Vladike žičkog Justina od živopisa našeg Hrama i sve ono što radimo uz podršku oca Marka i oca Dula, bivšeg i sadašnjeg starešine Hrama. Naravno i protonamesnika Mića Petrova i sve braće u Hristu, da svima služi na čast svim hristoljubivim građanima Čačka da mogu da koriste na sreću i spasenje”, rekao je Todorović.
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović
Gradonačelnik se zahvalio Ministarstvu kulture, ministarki Maji Gojković i ministru Nikoli Selakoviću koji su imali poverenja da ovakve velike i bitne stvari mogu da se urade.
Ministar kulture Nikola Selaković rekao je da Hram Vaznesenja Gospodnjeg predstavlja srce ovog grada i to srce koje je davalo impuls njegovog razvoja kroz vekove.
Ministar kulture Nikola Selaković
„Koliko je ovaj hram bio značajan govori i činjenica da se našao prvi na ataku viševekovnih okupatora, i da je dva puta pretvaran u bogomolju drugovercima. Ova izložba koja nas danas okuplja pokazuje jednu bogatu istoriju ne samo SPC, ne samo u Čačku, već i istoriju grada nakon obnove naše državnosti u 19. veku. Ta istorija je prilično bogata, a kroz nju možemo da sagledamo i ulogu SPC kako u izgradnji i očuvanju i unapređenju duhovnosti našeg naroda tako možemo slobodno reći i o očuvanju kulturne baštine srpskog naroda ovog kraja. Sve što se ovde vidi sačuvala je naša crkva i svi oni koji tvrde da je ona gušili ili sputavala razvoj kulture treba da poseti svaki muzej, od muzeja SPC u Beograd, pa do ovog novootvorenog muzeja u Čačku i da se uveri u nešto sasvim suprotno. To može da priča samo onaj koji o tome malo zna, o našoj kulturi ili da krivotvori nešto što predstavljaju istorijske činjenice. Kroz ovu izložbenu postavku i kroz ono što sam od autora čuo, vi možete da ovde vidite ne samo istorijat crkve već je prožeta nit istorije čitavog našeg naroda. Ovde nije Jevanđelje koje je Čačanima poslao nemački, već ruski car”, rekao je Selković.
Protojerej dr Slobodan Jakovljević rekao je da je stalna postavka riznice Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku nastala blagoslovom, sada već njegovog visokog preosveštenstva, mitropolita Žičkog Justina.
„Svi eksponati su svedočanstvo da je crkva za potrebe bogosluženja uzimala ono najbolje u tom vremenu, majstore, materijale a da je fenomen ktitorije i etos zadužbinarstva bio i te kako razvijen u periodu 19. i prve polovine 20. veka. Svi ovi eksponati ispunili su svoju svrhu pre svega kao garant opstanka bogosluženja a to je i opstanak srpskog naroda.Napomenuo bih da imamo i tri rukopisna Jevanđelja iz 16. veka, vrlo dragocene rukopise, jedno iz Nikolj Pazara prepisano 1554. godine, drugo sa kraja 16. veka iz Svete Trojice Pljevaljske a treće iz Štitkova.
GZS/REPORTER
