Užice – Svi koji probaju kupus iz zemljanog lonca ili teletinu ispod sača, sigurno da dugo ne zaboravljaju jedinstvene ukuse i mirise, ali posle dobrog ručka ostaje zagonetka u čemu i kako, na kojoj temperaturi se mora peći i od čega se pravi taj praznični obed? Kako načiniti dobar specijalitet koji će zadovoljiti ukus gurmana? To nije tajna u užičkom selu Zlakusi, na putu od Beograda ka Zlatiboru ili Mokroj Gori.
Tradicija izrade grnčarije od gline u porodici Tešić prenosi se u naslednostvo od pamtiveka, a čak i najstariji majstor zlakuske radionice u ovoj porodici nije odustao od svog zanata. Svakodnevno napravi na desetine lonaca, šerpi, sačeva i drugih majstorija od gline. Hrana pripremljena u ovakvim posudama ima poseban ukus i miris, a svaki Draganov lonac napraljen je glinom iz sela Vranjani, i kamenom kalcitom iz Rupeljeva.
„Sam taj kalcit je mineral, on daje hrani sasvim drugačiji ukus i miris, u odnosu na obične posude. Zato je ovo posuđe poznato jer je pravljeno od čistih prirodnih materijala, i nema ničega veštačkog“ kaže Dragan Tešić, umetnik u ovom poslu.
Pored dopremanja gline iz okolnih mesta i mlevenja kalcita, potrebno je znati kako sjediniti ova dva materijala da bi se napravila dobra smeša za posudu.
„Glina koju iskopamo u dubinama zemlje je praškasta i nakon jedan ili dva dana sjedinjujemo je sa mlevenim kalcitom u odnosu pedeset odsto. Meša se pet – šest puta sve dok se ne dobije kompaktna masa sa kojom možemo početi pravljenje. U zavisnosti od posude, napravi se odgovorajuća veličine ploče koju kasnije možemo zidati. Kada se to završi ostaje da se posuda zagladi i stave ručke. U zavisnoti od vremena, iznesemo posude napolje na sušenje koje traje dva ili tri dana“ kazao je starina Tešić.
A da Tešići ne prave grnčariju uzalud, dokazuje i njegova snajka Jelica, koja ove proizvode, uz pristupačnu cenu, prodaje ne samo domaćim već i stranim kupcima.
„Lonci vrede od od 1.200 dinara, ali ima posuda čija je cena više od od 20.000 hiljada dinara. To su lonci zapremine preko četrdeset litara. Optimalna cena lonca za četvoročlanu porodicu je oko 1.500 dinara“ priča Jelica.
Zlakuske posude od gline poznate su ne samo u Srbiji već širom sveta, najpre našim ljudima koji borave po Austriji, Nemačkoj i Francuskoj, već i onima koji žive na drugim kontinentima .
„Često nas obilaze turisti iz inostranstva, ali iznenadila sam se kada nas je posetila grupa od 18 Indijaca, koji su krenuli put Zlatibora, i kada su videli šta sve ima u izlogu, svratili su i dosta toga kupili, ne pitajući za cenu”, dodaje Jelica Tešić.
Inače, pored krsne slave, pevanja uz gusle i srpskog kola, na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano je i zlakusko grnčarstvo.
U Odluci se podseća da se izrada zlakuske lončarije odnosi na znanja i veštine u vezi sa izradom posuda za termičku obradu hrane, koje se koriste u domaćinstvima i restoranima širom Srbije, a izrađene su od gline i kalcita čija su nalazišta u neposrednoj blizini sela Zlakusa, u zapadnoj Srbiji. Znanja i veštine izrade se uglavnom prenose unutar zajednice, najčešće u okviru samih porodica, neposrednim učešćem i radom sa iskusnim zanatlijama, i predstavljaju važan izraz identiteta njegovih nosilaca.
Reporter
