Čačak – Iako živi u Budisavi kod Novog Sada, Radovan Ćendić sa pravom za sebe kaže da je Čačanin jer je rođen u ovom kraju. Za njega je pčelarstvo hobi kojim se bavi od devedesetih godina prošlog veka,a tek od nedavno ozbiljnije je počeo da se bavi pčelarenjem i registrovao je gazdinstvo na svoje ime.
Njegove košnice se nalaze u Kaćkoj šumi, unutar kruga Instituta za nizijsko šumarstvo. Tokom aprila, seli košnice na Kosmaj zbog bagrema ili na Frušku goru radi lipa, a takođe ima i lokacije u Banatu koje su povoljne za suncokret.

„Ovе godinе jе dobar mеd od lipе i suncokrеta. Mada jе sunocokrеt skoro svakе godinе dobar i on jе slamka spasa. Od 20 do 30 kilograma mеda po košnici jе bilo ovе godinе, što jе nеgdе ispod prosеka. Možе da budе i višе od 60 kilograma po košnici, ali jе ova godina bila lošija i od prošlе. Na to su uticali loši vrеmеnski uslovi koji nisu pogodni za pčеlе,“ kaže Ćendić i dodaje da su subvencije pčelarima spasonosne ,a podrška države neophodna u procesu sertifikacije meda.
“Analiza meda bi trebala da bude besplatna kako bi pčelarima omogućila lakši plasman na tržištu , kao i cenu koja opravdava kvalitet. Moj med je sertifikovani fruškogorski med sa geografskim poreklom i sertifikatom koji potvrđuje prisustvo 76 posto lipovog polena”, kaže Radovan.
Da bi pčelari opstali neohodno je i da se država više pozabavi uvoznim medom koji je sumnjivog porekla i vrlo često nije pravi med.
“ Narod mora znati na koji način prepoznati pravi med, kupovati ga od poznatih pčelara jer često se dešava da upravo uvozni med ne ispunjava uslove,a mi, domaći moramo se boriti upravo kvalitetom. Lipov fruškogorski med je izuzetan i koristimo ga kao hranu, a ne kao lek”, dodaje Ćendić.