Čačak moga života je dokumentarni film u produkciji i realizaciji Glasa zapadne Srbije, po scenariju Ljubivoja Tadića
Šta sam sam hteo da postignem ovim filmom ? Prvo da se i sam vratim našoj narodnoj istoriji, korenima naših predaka, na puteve na koje me je još kao mladića uputio moj stric Ljuba, po kome sam i dobio ime, koji se najviše u celoj našoj porodici zanimao za naše pretke. Prvo sam se pišući scenario vratio u 1980. godinu, kada smo se Ljuba i ja prvi put uputili u Nikšić, kog profesora Radivoja Tadića, koji je već ispisao
stotine stranica o familiji Tadić, u veliku knjigu koju će pod naslovom TADIĆI – Geneologija pivskog bratstva Tadić i druga bratstva prezimena Tadić, koju će objaviti u Beogradu 1990. godine.
Da su podaci do kojih je došao profwsor Tadić pouzdani, potvrdila je još jedna antologijska knjiga objavljena u Beogradu 2003.godine autora Akima i Vukote Miljanića Rečnik prezimena u Crnoj Gori, gde su se svi podaci podudarali.
U prelistavanju spisa naše porodice Tadić, došli smo do 1526. godine, a profesoru Tadiću,saopštili smo
imena naše generacije, braće I sestara,jer je on imao nameru da geneologiju upravo završi nama koji smo se rodili 60 – tih i 70 – tih godina XX veka, i radi toga je napisao mnogo pisama i obišao više porodica Tadić po čitavoj bivšoj Jugoslaviji.
Bio sam srećan što smo stigli do 1526. godine, ali sam odmah upitao:,, Šta je bilo pre ?,,
Profesor Tadić mi je moćnim glasom koji je izgleda odlika svih Tadića, odgovorio : E, to istraži sam.
I istraživao sam.
Neka od krupnih dometa mog istraživanja saznaće prvi put naša javnost upravo u dokumentarnom filmu ,,Čačak mog života,,.
Drugo, veoma mali broj uglavnom starijih građana Čačka zna za život moje porodice Tadić, od više od dvesta godina u Čačku. To saznanje smatram veoma važnim u životu naše porodice i mom životu-.
Ovako će se gledaoci filma svih generacija upoznati sa tom činjenicom.
Treće, želeo sam da dam lični pečat filmu, da iskažem i važne porodične price,slaganja I neslaganja
da navedem meni najdraže Čačane, čiji je broj svakako mnogo veći, ali zahtevi filmskog vremena su neumoljivi.
I najzad, ali svakako ne najmanje važno, možda i najvažnije, u filmu sam izgovorio rečenicu iz scenarija, da bih od svih gradova u Srbiji najviše voleo da živim u Čačku, zbog mojih predivnih detinjih I mladalačkih
uspomena, zbog toga što sam maltene čitavu ovu 2023. Godinu proveo u Čačku, pravoj prestonici kulture Srbije. I kako sam samo nedelju dana kasnije doneo tu odluku, o njoj obavestio svoju porodicu i
Upravu Narodnog pozorišta, da ostajem i dalje odan i lojalan Narodnom pozorištu, u kome sam odigrao oko 9.000 predstava. Tako da sam prvi aktivni prvak Drame Narodnog pozorišta u Beograda koji se nastanio odnosno vratio u Čačak, u nameri da doprinesem kulturnom životu Čačka.
Ne kaže se uzalud, da umetnost predoseća život, kao i da život predoseća umetnost. U mom slučaju, to je očigledno.
Ljubivoje Tadić
Reporter
